Bakarna Knjiga
Otkako su iscrtani sve pismene forme na majler hartii zabelezano je i nekoliko rechi na makedonskim jezikom i pismom: bog\'t, bogastva, premudrost, Zlata. Od ovih prichina formiralo se mechunarodno telo na chelo sa najboljim paleolingvistom Nemac akd. prof. d-r Harald Harman, koji ima napisano nad 700 trudova na ovu temu. samo da spomenemo njegovo delo za koje je dobio veliku evropsku nagradu kulturu "Rana civilizacija i pismenost Evrope" sa posebnim osvrtom u mediteranskom svetu (Early civilization and literacy in Europe - An Inquiry into Cultural Continuity In the Mediterranean World, edit. Mouton de Gruyter-Berlin-New York 1996).
Зелена гранка на старо дрво наречено македонска и светска писменост
Букви од старомакедонското писмо
Chlan tima je bio i Joan Marler iz Instituta "Marija Gimbutas" iz Los Anchelesa USA. Dalje u timu su akad. d-r Marko Merlini iz Rima u saradnji sa italijanskom akademijom nauka i umetnosti koji che raditi analizu latinskog pisma u knjigi, kako i akd. prof d-r Majeed Khan iz saudiske Arabije ekspert za paleolingvistika i presedavach svim sesijama Svetskoj federaciji za karpestu umetnost iz oblasti pismenosti.
No da se vratimo na knjigu. U knjizi srecshemo latinske rechi, nekoliko grchki, i mnogo staromakedonskih znaka. Sreshche se zapis Antiku Aleksandro, isto tako i njegovog istorichara Klitarx, zabelezavamo oblast Trakija, ime Bizalti, sreshchemo rechi antrium-peshtera, bustum-grob, cxarta-knjiga, ver-prloeche, baluch-zlatni pesak, ametxsctis-skapoceni kamen, citatus 3-brzi, ludus-igra, celariolum-mala prostorija, lak\'t semita-mlechan put, i dr. Sreshchemo i ime Roksana. Knjiga zavrshava za rechima inteligenti pausa, nad kojim rechima je iscrtana zmija sa izdolzenim jezikom a odma iznad nje crtez kljucha.
U knjizi postoje rechi koje se prvi put sreshchu, a imaju analogiju u znacima otkrivenih na karpama i kamenima u Makedoniji. To su krstovi u chijim aglima sreshchemo: tachku u jednom aglu, tachku u dva agla, dve tachke u aglima od desne strane, dve tachke u aglima od leve strane, neshto shto ovu knjigu pravi izvanrednom vaznu, shto je potvrdilo teoriju da pismenost u Makedoniji i svetu proizlazi direktno iz karpeste umetnosti. Pismeni znak broja 4 u razlichnim pizicijama pokraj karpestog gravira sreshchemo kako pismenog znaka u mnogim starim pismenim sistemima. Polusvastika se javlja kako pismeni znak u ovoj knjizi, a znamo da se svastka javlja i u starim mozaicima u Makedoniji. Imamo pismenih znaka koji su identichni sa znacima Vinche kultire a koji su stari vishe hiljada godina. Sve ovo saznajemo prema preciznih labaratoriskih merenja Instituta "Marija Gimbutas" Imamo pismene znake koje su identichni sa pismenih znaka linearnog A pisma, kako i kipriotskog silabika.
Knjiga je od izuzetne vaznosti za makedonskom i svetskom kulturnom naslechu. ta je jedna od zelenih grana starog drveta nazvanog svetskom pismenoshchu. Potvrdila se teorija Harmana da je Mekdonija najznachajno kulturno i pismeno svetilishte na zemaljskoj kugli. Spored najnovijih istrazivanja kulturnom naslechu jugoistochne evrope i sa primenom najnovijih metoda, Marija Gimbutas na celoj nauchnoj javnosti prezentuje materijale da su pismene tradicije Jugoistochne Evrope za 2000 godina starije od one u Mesopotamiji. U jednoj od njenih knjiga, na samom pochetku na fotografiji ptici bozici sreshche se pismeni znak koji je identichan za bukvom koja se chesto sreshche u knjizi. Marija Gimbutas spored labaratoriske analize datira ovaj artefakt 6.000 god. pre Hrista, znachi starog 8.000 hiljada godina. Isti taj znak sreshchemo na mnoga mesta u Mkedoniji kako karpestog gravira. Neki znaci su veoma slichni sa peshterom u selu Shopsko Rudare, Kratovsko, uracheni sa crvenom bojom za koji eksperti karpeste umetnosti smatraju da su iz vremena neolita. Knjiga otkriva i lingvistichke tajne. Na primer bukvu koju sreshchemo u vinchanskom pismenom sistemom spored Gambutas, Harman i Merlini formiranom sa vertikalnom linijom i malom kvadratom u donjem delu, odnosno lichi na bukvu B. vakvu pismenu formu u knjizi sa znachenjem bukve B, sreshche se kod rechi Bustum, Bisaltie i dr. Sve do sada izrechenog pravi knjigu eskluzivnim i Makedoniju stavlja u samom centru svetskih kulturnih deshavanja.
Knjiga josh vishe dobiva na znachenju poradi fakta shto stara pismena tradicija Jugoistochne Evrope ima svoju najduzu tradiciju u pismenom sistemu Makedonije. Veliki broj pismenih znaka koji nisu u sastavu latinskog jezika a korishcheni su u knjizi, a imaju analogiju Vinchanskih pismenih znaka, kako i linearnog A i kipriotskog slogovnog pisma samo potvrchuje fakat da je pismena tradicija na teritoriji Pepublike Makedonije je duga i neprekinuta kako shto su potvrdili Gimbutas, Refrw, i Harman. Oni su nedvosmisleno dokazali da je pismena tradicija iz Vinche produzila u Makedoniju i po drugom mileniumu pre Hrista, otkako ta tradicija iz poznatih razloga pochinje se gubiti u severnom delu Balkana. U drugom mileniumu pre Hrista na ovoj teritoriji Makedonije sija Pajonija, sa svojom kulturom, sa svojim glavnim gradom Abidos, sa svojom silnom armijom, i sa svojim pismom.